IN MEMORIAM
Prof. dr. Zorka Grandov (10.03.1947. – 18.09.2021.)
Tužnog srca objavljujemo vijest da je naša uvažena prof. dr. Zorka Grandov, nakon duže bolesti, preminula dana 18.09.2021. godine u Barseloni. Profesorica Grandov bila je veoma uvažena od strane kolektiva Evropskog univerziteta Brčko distrikt i Evropskog univerziteta „Kallos“ Tuzla.
Profesorica Grandov rođena je 10.03.1947. godine u Grdanovcima, opština Sanski Most, Bosna i Hercegovina. Završila je Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu 1969. godine. Magistrirala je na istom Fakultetu 1976. godine na temu „Sistem finansijskih tokova u Jugoslaviji – metodološka i empirijska analiza za period od 1966. godine“. Doktorsku disertaciju pod nazivom „Robno finansijski tokovi osnova trajne saradnje proizvodnje i trgovine“ odbranila je 1987. godine na Ekonomskom fakultetu u Subotici, Univerziteta u Novom Sadu, gdje je stekla akademsku titulu doktor ekonomskih nauka.
Prof. dr. Zorka Grandov bila je u nastavi sve do trajnog zvanja redovnog profesora, a istakla se u nastavno-naučnom radu i afirmaciji naučnog polja ekonomije. Bila je mentor značajnom broju kandidata pri izradi i odbrani magistarskih i doktorskih radova. Objavila je zapažen broj naučnih radova i knjiga.
Autor je romana Pešak u bespuću. Na svom blogu profesorica Grandov napisala je sljedeće o sebi:
„Godinama unazad, svakog dana, vodim beleške o događajima iz svog života. Tu naviku sam zadržala i kad sam upoznala drugu stranu života, bolest. Beležila sam događanja vezane za lečenje, od prvih znakova bolesti pa do kad je bolest pod kontrolom. Beleške su postale opširnije jer sam zapisivala procedure i tok lečenja prvo u Beogradu, a zatim u Barseloni. Pisanje dnevnika postalo je spas mojoj glavi i duši, pomagalo mi je da razbistrim misli i da sagledam ono što me je snašlo. Neki događaji su mi se činili kao tajni i nadnaravni znaci na putu mog ozdravljenja. U danima slabosti, u želji da pronađem snagu i osvetlim svoj život, razmišljala sam o sebi i drugima i vremenu koje smo proveli zajedno. Zapisivala sam ono što mi se događa u stvarnosti i svoja sećanja i asocijacije koje mi se motaju po glavi. Gledala sam slike svog prošlog života, kao film u kome sam ja bila glavni lik. Tako sam i opisala sećanja na neke događaje, koji su već toliko udaljeni da ih pišem kao priče. Listajući sećanja postalo mi je jasno da loši periodi i nesreće u životu kad prođu, dobiju neku patinu i nisu tako strašni kao kad ih preživljavaš. Posle skoro da jednako volimo naše radosne i tužne periode života.“
Zahvaljujući svom radu za sobom je ostavila neizbrisiv trag. Porodici i prijateljima izjavljujemo saučešće.
