Prof. dr Drago Tešanović


  • Prof. dr Drago Tešanović, redovni profesor
  • Rođen 16.03.1956. Baljvine, Mrkonjić Grad, BiH
  • Završen fakultet : Filološki fakultet u Beogradu Mjesto i godina završetka: Beograd 1979.
  • Magistratura : Filološki fakultet u Beogradu Mjesto i godina završetka: Beograd, 1984.Naziv magistarskog rada: Morfonološke osobine Lalićevog jezika
  • Uža nauĉna/umjetniĉka oblast: nauka o jeziku
  • Doktorat : Filozofski fakultet u Novom Sadu Mjesto i godina završetka: Novi Sad, 1997.Naziv disertacije: Sufiksi za obilјežavanje lica u jeziku Branka ĆopićaUža nauĉna/umjetniĉka oblast: nauka o jeziku

Biografija

  1. Основни биографски подаци

 

Име, средње име и презиме: Драго В. Тешановић

Датум и мјесто рођења: 16.03.1956, Баљвине, Мркоњић Град

Установе у којима је кандидат био запослен: Наставнички факултет у Никшићу, Институт за славистику Салцбург, Педагошка академија у Бањој Луци, Регионални фонд за образовање, науку и културу у Бањој Луци, Филозофски/Филолошки факултет у Бањој Луци,Универзитет у Бањој Луци(Проректор Универзитета)

Звања/ радна мјеста: Ванредни професор

Научна/умјетничка област: специфични језици

Чланство у научним и стручним организацијама или удружењима: Члан друштва наставника Републике Српске.

 

  1. Биографија, дипломе и звања

 

Основне студије:

Назив институције: Филолошки факултет у Београду

Мјесто и година завршетка: Београд 1979.

 

Постдипломске студије:

Назив институције: Филолошки факултет у Београду

Мјесто и година завршетка: Београд, 1984.

Назив магистарског рада: Морфонолошке особине Лалићевог језика

Ужа научна/умјетничка област: наука о језику

 

Докторат:

Назив институције: Филозофски факултет у Новом Саду

Мјесто и година завршетка: Нови Сад, 1997.

Назив дисертације: Суфикси за обиљежавање лица у језику Бранка Ћопића

Ужа научна/умјетничка област: наука о језику

 

Претходни избори у наставна и научна звања (институција, звање и период): 1998 доцент за предмет Савремени српски језик II на Филозофском факултету у Бањој Луци; 2003. ванредни професор за предмет Савремени српски језик II на Филозофском факултету у Бањој Луци.

 

  1. Научна/умјетничка дјелатност кандидата

 

  1. Радови прије посљедњег избора

(Навести све радове сврстане по категоријама из члана 33. или члана 34.)

 

  1. Творбене категорије и поткатегорије у језику Бранка Ћопића, Филозофски факултет, Бања Лука

 

  1. Дилеме и сукоби око језика Срба, Настава VII/13-14, Бања Лука 1990, 113-118.
  2. Инструментални наставци – ем/ом у дјелима М. Лалилића, Зборник педагошке академије, Бања ЛУка, 1991, 121-133.
  3. Вукова остварења у српском језику и правопису, Зборник II, Педагошка академија, Бања Лука, 1994, 217-223.
  4. Генеза творбе ријечи у српском језику, радови I/1, Филозофски факултет Бања Лука, 1998, 41-47.
  5. Творба и значење деминутивних и хумористичних именица са суфиксом –ица у језику Бранка Ћопића, Радови II/2, Филозофски факултет Бања Лука, 2000, 15-23.
  6. Српски језик за вријеме Калајевог режима у БиХ и данас, Зборник друштвено-хуманистичких наука II, Матица српска Републике Српске, Бања Лука, 2002, 225-232
  7. Творба именица суфиксима –ак и –јак у језику Бранка Ћопића, Наша школа 1-2, Бања Лука, 1999, 73-81.

 

15.

  1. Елементи хумора у приповједачкој прози Бранка Ћопића, Swiat humoru, Univerzitet opolski, Institut filologii Polskiej, Opole 2000, 485-495.
  2. О начину творбе и фреквенцији именица субјективне оцјене у српском народном стваралаштву, Язык и поытика фольклораа, Петрозаводск, 2001, 24-35.
  3. Научна критика и полемика у научном часопису
  4. Први уџбеник из фонологије српскохрватског језика др Радоја Сиомића и др Бранислава Осмојића, Универзитетска ријеч Никшић, јун 1981.

 

  1. Научна критика у националном часопису
  2. Појмовник риме са примерима из српске поезије Милосава Чаркића, Радови III/4, Филозофски факултет Бања Лука, 2001, 239-244
  3. Увођење у технику писања (писани састави), Српска вбила бр. 9, Бијељина 1998, 172-173.

 

Остала критика

  1. Повратак извориштима: Митар Пешикан, Јован Јерковић, Мато Пижурица, Правопис српског језика, Глас српски, Бања Лука, 25. и 26. Јуна 1994.
  2. Поводом повеље о босанском језику, Глас српски, Бања Лука, 18-19. мај 2002, 11.
  3. Дух калаја надвио се над тамним вилајетом, Глас српски, Бања Лука, 10-11. 08. 2002, 12.

 

  1. Радови послије посљедњег избора/реизбора

(Навести све радове, дати њихов кратак приказ и број бодова сврстаних по категоријама из члана 33. или члана 34.)

Радови према чл. 33 Правилника

А) Радови

 

  1. Научни радови на скупу међунардног значаја, шт. у цјелини
  2. Сличности и разлике номинације српског и њемачког језика на подручјима гдје се говоре, језичка/е политика/е у Босни и Херцеговини у њемачком говорном подручју / Sprache(en)politik in Bosnien und Hercegowina und im Deutschespracigen Raum, Gete Institut, Sarajevo 2011, 55-59.
  3. Научни радови на скупу националног значаја, шт. у цјелини
  4. Ћирилично писмо у очима свјетских моћника, Бењамина Калаја и високих представника у Републици Српској, Срби губе своје писмо, Нови Сад, 2005, 89-97
  5. Употреба родно сензитивног језика, Он је рекла, Подгорица, 2006, 88-90.
  6. Творба и значење именица субјективне оцјене у језику Скендера Куленовића, Језик, ум и самобитност, Бања Лука 2011, 73-85.
  7. Раслојавање српског језика у двадесетом вијеку, Језик, ум и самобитност, Бања Лука 2011, 39-47.
  8. Превод научне монографске књиге
  9. Политичка социологија (за студенте високих школа) / превод с руског/, Бања Лука 2010, 260 стр. Превод с руског језика, са Пејом Ђурашиновићем.

 

      Б) Кратак приказ радова

Рад из т. 15 Сличности и разлике номинације српског и њемачког језика на подручјима гдје се говоре – представља допринос др Драге Тешановића расвјетљавању актуелних проблема употребе и статуса српскога језика, а у склопу шире проблематике која се може одредити као језичка ситуација и језичка политика у Босни и Херцеговини у актуелном тренутку. Познато је да се у статус српског језика у БиХ мијеша и међународна политика, а и да међу неким бошњачким лингвистима има заговорника унификаторске језичке политике, према којој би у БиХ требало утврдити само један, бошњачки, језик као службени језик. У овом раду др Драго Тешановић је успјешно представио ту проблематику када је у питању српски језик и дао поређење према њемачком језику на њемачком говорном подручју, у складу са тематским одређењем који су организатори скупа утврдили. Уз то, он је изнио и какви се све проблеми јављају у БиХ у вези са функционисањем језика.

Рад је солидно поткријепљен и указивањем на релевантну литературу о овој проблематици и сматрамо да је ово значајан прилог разјашњавању и разумијевању језичке ситуације у БиХ, који истовремено представља прилог брани покушајима унитаристичког наметања бошњачког језика као јединог службеног језика у БиХ.

Радови под редним бројем 16.

Први рад Ћириличко писмо у очима свјетских моћника, Бењамина Калаја и високих представника у Републици Српској – настао је на конференцији која је одржана у Новом Саду. Једини представник струке из Републике Српске на овом скупу, на коме је било учесника из Србије, Словеније, Русије и Бјелорусије. Аутор је у овом раду дао кратак, јасан и на релевантним изворима заснован преглед језичке политике у БиХ у вријеме аустроугарске окупације и извршио поређење са данашњом језичком ситуацијом у БиХ и Републици Српској. Рад представља користан допринос расвјетљавању и разумијевању језичке ситуације у БиХ и Републици Српској, што представља основу за осмишљавање и вођење националне језичке политике. Посебно истичемо чињеницу да се на овом скупу угледних лингвиста чуо, а сада у Зборнику и чита, поглед једног лингвисте из РС о таквом значајном питању статуса српског језика и ћирилице.

Рад под редним бројем два Употреба родно сензитивног језика – спада у радове о проблематици која данас иде у најактуелније у лингвистици, па и у Српској. О њој се разговара на линији између струке, политике, па чак и злоупотребе. Зато је драгоцјен сваки прилог лингвиста, чиме се доприноси да се што је могуће мање језиком манипулише на једној страни, и да се утиче на језичку деструкцију, на другој страни, другим ријечима – да се о језичким питањима чује ријеч струке.

Рад под редним бројем три Творба и значење именица субјективне оцјене у језику Скендера Куленовића – представља изворни научни рад, и то из области за коју конкурише др Драго Тешановић. Аутор је извршио научну анализу једног слоја именица у књижевном дјелу Скендера Куленовића – именице субјективне оцјене. Ова специфична лексика захтијева комплексан приступ. У раду се посматрају три категорије именица из ове перспективе: демионутиви, хипористици, аугментативи, пејоративи. У оквиру сваке категорије представио је начине творбе и извршио семантичку анализу именица. Аутор је показао завидну способност да се ухвати у коштац са овако сложеним питањима творбено – семантичке анализе лексике и сагледа је у књижевноумјетничком стилу. Показао се као зрео стручњак за ову језичку дисциплину која припада садржају предмета за које се он и бира. Рад се, дакле, бави творбено-семантичком и стилистичком анализом, гдје се аутор представио као врло зрео научник. Рад представља научни допринос у србистици.

Четврти рад Раслојавање српског језика у двадесетом вијеку – тиче се актуелног питања савремених европских, па и српског језика. Када је ријеч о српском језику, раслојавање језика одвијало се под знатним утицајем политичких фактора, више него што је то иначе карактеристично за језике. Аутор се у раду највећим дијелом бави питањем како се језичко раслојавање српског језика у двадесетом вијеком одражавало на српску културу у БиХ. Може се закључити да др Драго Тешановић влада битним чињеницама релевантним за ову сложену социолингвистичку проблематику, своје ставове темељи на релевантним докуметнима социолингвистичке природе. Он сасвим оправдано језичко раслојавање српског језика посматра у склопу политичке околности у БиХ, послије Другог свјетског рата, и прати кретање српског језика од првобитних залагања за цјелину језика, који се звао српскохрватски, до сепаратистичких тежњи, које су јачале како се примицао крај двадесетог вијека. С обзиром на чињеницу да је језик увијек друштвена чињеница, да је у Босни и Херцеговини језичко питање у другој половини двадесетог вијека било врло осјетљиво и да се у његово рјешавање од шездесетих година укључио државно-партијски врх Републике, као и с обзиром на то да је ово питање и данас актуелно, добро је да се међу унверзитетским наставницима налазе и такви који ову проблематику озбиљно прате.

 

  1. Образовна дјелатност кандидата

 

  1. Образовна дјелатност прије посљедњег избора/реизбора

(3) уџбеник за предуниверзитетски ниво образовања

  1. Српски језик и култура изражавања за четврти разред основне школе, Српско Сарајево 2002. Коауторство
  2. Образовна дјелатност послије посљедњег избора/реизбора

(3) уџбеник за предуниверзитетски ниво образовања

  1. Српски језик и култура изражавања за пети разред основне школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево, 2011. Коауторство

 

(7) Менторство кандидата за степен трећег циклуса

      Био ментор једноме кандидату на Фил. факултету у Бањој Луци

(8) Менторство кандидата за степен другог циклуса

      Био ментор за два (2) кандидата за степен другог циклуса Универзитету Апеирон у Бањој Луци

Био ментор кандидата за степен другог циклуса на Универзитету у Тузли

 

 

 

 

  1. Стручна дјелатност кандидата

 

  1. Стручна дјелатност прије посљедњег избора/реизбора

(Навести све активности сврстаних по категоријама из члана 36.)

  1. Стручна дјелатност послије посљедњег избора/реизбора

 

  1. Уредник књиге у земљи
  2. Политичка социлогија (за студенте високих школа), Бања Лука, 2010, са Пејом Ђурашиновићем

 

 

 

III ЗАКЉУЧНО МИШЉЕЊЕ

 

Др Драго Тешановић је провео два изборна периода у звању ванредног професора. Комисија за његов први избор у ово звање, коју су сачињавали угледни професори Милош Ковачевић, Слободан Реметић и Ненад Вуковић написала је и ову реченицу: „Садашњи научни доприноси др Драга Тешановића и формално и суштински препоручују за избор у звање ванредног професора“. Ово мишљење потврђује и наша анализа рада др Тешановића у периоду послије тога избора. Он, наиме, како смо видјели, испуњава све битне прописане захтјеве који се стављају пред кандидата за избор у речено звање. Може се примијетити да није био руководилац пројекта. Али, ако знамо да објективно није ни имао прилику за то, онда се то не може узимати као недостатак. На факултетима се то обично занемарује у оваквим ситуацијама. Из биографских података се види да теме за Тешановићеву магистарску и докторску дисертацију складно испуњавају садржај предмета Савремени српски језик , за који се кандидат бира. И научна дјелатност др Драге Тешановића у периоду прије и послије посљедњег избора креће се у оквиру те проблематике и проблематике функционисања савременог српског језика. У својим радовима др Тешановић потврђује да је ријеч о зрелом научнику који суверено влада проблематиком која иде у домен предмета за које је конкурисао. Такође, био је ментор за израду једне докторске те члан за одбрану дисертације на Универзитету у Осијеку, иментор за три дисертације другог степена,а на Педагошком факултету био је члан при одобрењу тема при изради докторских дисертација,те члан за одбрану магистарских теза.Такође је учествовао  с рефератима на научним скуповима,како на нашим просторима,тако и у иностранству,као нпр.на Универзитету у Грацу (Аустрија)те Петрозаводск(Русија)Ополе(Пољска) Овдје бисмо навели и чињеницу да је у младости провео мјесец дана у Москви и три године на лекторату у Институту за славистику у Салцбургу. Такође, од значаја је и чињеница да је др Драго Тешановић обављао дужост проректора Универзитета у Бањој Луци. Ови подаци само употпуњују слику о др Тешановићу као професору и научнику, који поред научних и педагошких квалитета има увид у токове науке и високошколског образовања у свијету и познаје проблематику високошколског образовања у Републици Српској а и у Бих.Проф.др Драго Тешановић,у претходне двије године запослен је на ЕВРОПСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ у БРЧКОМ,гдје предаје језичке односно лингвистичке дисциплине као и методику језика и књижености. Напомињемо, да колега Тешановић,на Педагошком факултету,у последнје двије године, веома успјешно обавља и дужност декана Факултета

Имајући у виду све речено комисија са задовољством предлаже Сенату Европског универзитета Брчко дистрикта да изабере др Драгу Тешановића за редног професора на наставним предметима Специфични језици

Bibliografija

Објављени:

  1. Тешановић, Д. (2015): Сава Мркаљ, духовни претеча Вука Караџића, Еевропска ревија, Еевропски универзитет, Брчко, стр. 114-123. ISSN 2303-8020. UDK:0/9, God. I,  Vol 1. Br.1,2015.
  2. Тешановић, Д. (2015/16): Сличности и разлике српског језика данас и у Вуково вријеме, Нова школа, Педагошки факултет Бијељина, стр. 52-63. ИССН 1840-0922. УДК 37. ДОИ 10.7251/НСК
  3. Тешановић, Д. (2016): Термини централних и периферних суфикса у дериватологији, Београд, мај 2016. Академија наука (Словенска терминологија данас)
  4. Тешановић, Д., Лазић, Д. (2016): Језик у спорту, Мостар. Спортски логос. Год. 14, број 26, 2016. Стр. 12. ISSN 2233-0852 (Online) ISSN 1512-875X (Print)
  5. Тешановић, Д., Лазић, Д., Гератовић, С., Панић, Д., Митровић, Љ. (2016): Оцјењивање и вредновање вјештина (ликовних, музичких и физичких) у основној школи, у односу на оцјењивање математике и матерњег језика, а у циљу мотивисања и напредовања ученика,  Мостар. Спортски логос. Год. 14, број 26, 2016. Стр. 20.  ISSN 2233-0852 (Online) ISSN 1512-875X (Print)
  6. Тешановић, Д. (2016): Језик и језици у оквиру миграционих процеса, Европски универзитет (Миграције у 21. вијеку), Брчко. ISBN 978-99955-99-10-2. COBISS.RS-ID 5759256. UDK 800.1:314.15
  7. Тешановић, Д. (2016): Језик Гаврила Стефановића Венцловића, Европска ревија, Европски универзитет, Брчко, стр.60-69. ISSN 2303-8020. UDK:0/9. God. II, Vol 2. Br.1(3), 2016.
  8. Тешановић, Д. Лазић, Д. (2017): Улога електронских комуникација и информационо-комуникационих технологија у настави српског језика, Нови Бечеј, Друштво дефектолога Војводине. ISBN 978-86-80326-03-0. ISBN 978-86-80326-04-7
  9. Тешановић, Д. (2017): Језичко стваралаштво у основној школи, Брчко, Европски универзитет. ISBN 978-99955-99-27-0. COBISS.RS-ID 6429464
  10. Тешановић, Д., Лазић, Д. (2017): Улога и одговорност наставника српског језика у унапређењу васпитно – образовног процеса и цјеложивотног образовања, Шабац. ISBN 978-86-7142-030-3. COBISS.SR-ID 223308300.
  11. Тешановић, Д. (2016): Именице субјективне оцјене у „Госпођици“ Иве Андрића, Београд 17-19., стр. ЈУ Народна и универзитетска библиотека Републике Српске. ISBN 978-99976-27-15-5.  Institut fur Slawistik der Karl-Franzens-Universistad Graz ISBN 978-3-9504299-0-9. Свет књиге ISBN 978-86-7396-615-1. COBISS.RS-ID 6791192
  12. Тешановић, Д., Лазић, Д. (2017):  Говорнојезичке потешкоће код дјеце у основној школи, Клет. Београд. ISSN 2466-2801. Година III, број 2, 2017, УДК 37 (497.11)
  13. Тешановић, Д. (2017): – Антропоними у језику Бранка Ћопића, Београд 8-10., str. 299.  ЈУ Народна и универзитетска библиотека Републике Српске ISBN 978-99976-27-11-7,  Institut fur Slawistik der Karl-Franzens-Universistad Graz ISBN 978-3-9504084-9-2. RS-ID 6662424.
  14. Тешановић, Д. Лазић, Д. (2017): Начини примјене различитих врста умјетности у настави матерњег језика у разредној и предметној настави основне школе, Универзитет Џемал Биједић, Мостар. ISSN 2490-4066, ГОД.1, БР.1 2017.

 

У процесу објаве:

 

  1. Тешановић, Д. (2017): РЕЦЕПЦИЈА БЕЛИЋЕВОГ УЧЕЊА О ТВОРБИ РИЈЕЧИ У СЛОВЕНСКИМ ЈЕЗИЦИМА– СЦИ-КРУШЕВАЦ – У ПРОЦЕСУ ОБЈАВЕ
  2. Тешановић, Д. (2017): РАЗЛОЗИ ПРОТИВ ДЕКЛАРАЦИЈЕ  О ЗАЈЕДНИЧКОМ ЈЕЗИКУ  – СЦИ-КРУШЕВАЦ – У ПРОЦЕСУ ОБЈАВЕ
  3. Тешановић, Д.(2017): Његовање лијепог говора ученика кроз школске секције IN– У ПРОЦЕСУ ОБЈАВЕ
  4. Тешановић, Д., Лазић, Д. (2017):  Припредбе  у основној школиIN– У ПРОЦЕСУ ОБЈАВЕ

 

 

Књиге:

 

  1. Тешановић, Д. (2016): Увод у општу лингвистику, Брчко, Европски универзитет. ISBN 978-999555-99-21-8
  2. Тешановић, Д. (2016):Методика наставе матерњег језика и књижевности, Брчко, Европски универзитет. ISBN
  3. Тешановић, Д. (2017):Приручник за методичку праксу, Брчко, Европски универзитет. ISBN 978-99955-99-26-3
  4. Лазић, Д.,Тешановић, Д. (2017):Сценска умјетност и филмска култура у настави, Бања Лука, Примапром. ISBN 978-99976-29-04-3
  5. Тешановић, Д., Лазић, Д. (2017): Српски језик и ћирилично писмо од Ћирила и Методија до данас, Бања Лука, Примапром
  6. Тешановић, Д. (2017): Српски језик од Калаја до данас, Бања Лука